Zovem se Ana, imam 29 godina i već nekoliko godina živim sa sindromom iritabilnog creva (IBS). Kada se prvi put pojavio, nisam imala pojma šta mi se dešava. Imala sam jake bolove u stomaku, grčeve, nadutost koja je izgledala kao da sam progutala balon, i stalne promene u pražnjenju – jedan dan dijareja, drugi dan zatvor. Osećala sam se iscrpljeno, i fizički i psihički.
Najgore od svega bio je osećaj da nemam kontrolu nad sopstvenim telom. Nisam znala kada će se simptomi pojaviti, a to je u meni izazivalo stalnu anksioznost. Počela sam da izbegavam putovanja, duže šetnje i čak druženja, jer sam imala strah da ću završiti u neprijatnoj situaciji. IBS nije bio samo bolest mog stomaka – on je polako preuzimao i moj život.
Put do dijagnoze
Do prave dijagnoze nisam stigla brzo. Išla sam kod različitih lekara, radila testove, menjala ishranu, pila lekove protiv bolova, ali ništa nije davalo trajni rezultat. Kada sam konačno, posle meseci nesigurnosti, čula rečenicu: „Imate sindrom iritabilnog creva“, bilo mi je i lakše i teže u isto vreme. Lakše – jer sam napokon znala šta mi je. Teže – jer sam čula da je IBS hronično stanje, da ne postoji lek koji će ga ukloniti zauvek, već da je reč o kontroli simptoma.
IBS simptomi u svakodnevnom životu
Moji simptomi su tipični: bolovi u stomaku, nadutost, osećaj pritiska i grčeva, smenjivanje zatvora i dijareje. Ali ono što ljudi često ne znaju jeste da IBS utiče i na psihu. Ja sam postala nervozna, stalno sam analizirala gde se nalazim i da li u blizini postoji toalet. Ta stalna briga bila je jednako iscrpljujuća kao i fizički bol.
Bilo je dana kada sam imala energije i mogla da funkcionišem, ali i onih kada sam samo želela da ostanem kod kuće. IBS me učio strpljenju, ali i disciplinovao – jer sam morala da pratim svaki obrok, svaki stresni trenutak i svaki simptom.
Šta mi je pomoglo?
Prvo što sam uradila bilo je da uvedem dnevnik ishrane. Posle nekoliko nedelja zapisivanja, postalo je jasno da određene namirnice pogoršavaju moje stanje – mleko, gazirana pića, brza hrana i previše kafe. Kada sam ih izbacila ili bar smanjila, nadutost se smanjila.
U ishranu sam ubacila više povrća, ribe i integralnih žitarica, kao i probiotike. Oni su mi pomogli da uspostavim balans u crevima, što se odrazilo na redovnost stolice i smanjenje nelagodnosti.
Ali ključni trenutak u mom oporavku bio je kada sam otkrila Enteromint – kapsule ulja nane koje deluju direktno u crevima. U početku sam bila skeptična, jer sam ranije probala čajeve i ulja koja nisu davala značajan efekat. Međutim, ovde je bilo drugačije – kapsule su gastrorezistentne, što znači da se rastvaraju tek u crevima, gde i treba da deluju.
Već nakon nekoliko dana primetila sam da su grčevi blaži, a nadutost znatno manja. Posle dve nedelje, simptomi su postali podnošljivi, a ja sam mogla da idem na posao i druženja bez stalnog straha.
Stres i IBS
Jedna od najvažnijih lekcija koju sam naučila jeste da je stres veliki okidač IBS-a. Čak i kada pazim na ishranu, ako sam pod pritiskom, simptomi se vrate. Zato sam počela da praktikujem jogu i meditaciju. Na početku je bilo teško fokusirati se, ali sada mi je to ritual koji mi pomaže da smirim i stomak i misli.
Shvatila sam da moram da naučim da kažem ne stvarima koje me dodatno opterećuju. Kada sam smanjila stres, i IBS je postao blaži.
Život danas
IBS i dalje imam, on nije nestao. Ali naučila sam da ga držim pod kontrolom. Danas kombinujem nekoliko stvari: zdraviju ishranu, probiotike, Enteromint i tehnike opuštanja. Nisam savršena, i dalje mi se dogodi loš dan, ali razlika između sada i pre tri godine je ogromna.
Najveći dobitak za mene je osećaj da nisam bespomoćna. Naučila sam da slušam svoje telo, da poštujem njegove signale i da ne forsiram sebe kada vidim da mi nije dan.
Moja poruka
Ako se i ti boriš sa IBS-om, znaj da nisi sama. Razumem tvoj strah, tvoje frustracije i tvoje umorne misli. Ono što mogu da ti kažem iz svog iskustva jeste – nemoj odustajati. Potrebno je vreme da otkriješ šta tebi pomaže, ali kada pronađeš svoj balans, život postaje mnogo lakši.
Meni je Enteromint doneo olakšanje koje sam dugo tražila, ali jednako važni su i disciplina u ishrani, briga o sebi i rad na stresu. IBS se ne leči jednom tabletom, već promenom načina života. A ta promena, iako nije laka, donosi slobodu i sigurnost koju sam mislila da sam zauvek izgubila.
Danas mogu da planiram putovanja, da odem na posao bez brige, da uživam u kafi sa prijateljicama. IBS je i dalje tu, ali više ne upravlja mojim životom – sada sam ja ta koja vodi.